Аутори:
1. Svetlana Pelemiš, Технолошки факултет у Источном Сарајеву, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
2. Srđan Vuković, Технолошки факултет у Источном Сарајеву, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
3. Jelena Vulinović, Технолошки факултет у Источном Сарајеву, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
4. Владан Мирјанић, Медицински факултет Бања Лука , Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina

Апстракт:
Системи за доставу лијекова контролишу профил отпуштања лијека контролисаном брзином у циљаном подручју да би се постигла максимална функција лијека. Имајући у виду концепт система за доставу лијекова, потребно је знати које особине овакви системи у идеалном случају требају да имају. Системи за доставу лијекова могу олакшати пролаз лијекове кроз ћелијску мембрану или друге био-баријере; омогућити лијековима локализацију у одређеним областима као што су локални карциноми; могу да заштите лијекове од макрофага и само-разградње; ослобађање лека може се контролисати после промјене животне средине, као што су температура и ПХ или спољни сигнал (нпр., инфрацрвено (НИР) свјетло и ултразвук); и системи за давање лекова могу да минимизирају нуспојаве лијекова, али и да одржавају или чак појачају њихов терапеутски ефекат. Наноматеријали за доставу лијекова могу бити: мицеле и липосоми, полимерни системи, дендримери, угљеничне наноцијеви, металне наноцијеви, квантне тачке, нанопорозни уређаји, фулерени и наноoмотачи.

Кључне речи:
наноматеријали,достава лијекова,контролисање

Тематска област:
СИМПОЗИЈУМ Б - Биоматеријали и наномедицина

Датум пријаве сажетка:
03.08.2020.

Конференцијa:
Contemporary Materials 2020 - Савремени материјали