Аутори:
1. Зоран Петровић, Универзитет у Источном Сарајеву.Технолошки факултет Зворник, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
2. Aна Ђокић, Serbia
3. Pero Dugić, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
4. Драгана Кешељ, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
5. Небојша Васиљевић, Универзитет у Источном Сарајеву Технолошки факултет Зворник, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
6. Марија Јевтић, Zeochem doo Zvornik, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina

Апстракт:
Бентонитне глине због свог фазног и хемијског састава, те могућности модификације различитим поступцима имају широку примјену. Активацијом долази до побољшања адсорпционе моћи, те се исти могу користити у различитим адсорцпионим процесима, па и у процесу бијељења јестивих уља. Хемијска активација бентонитних глина се углавном изводи сумпорном или хлороводоничном киселином, те натријум хидроксидом при различитим параметрима. У овом раду је извршена хемијска активација претходно ижареног бентонитног праха са локалитета Шипово (Република Српска, БиХ) 8 % m/m раствором хлороводоничне киселине (HCl) и бијељење репичиног уља („Бимал“ Брчко). Параметри активације бентонитног праха: температура 95С, вријеме контакта 30 минута, однос бентонитног праха : HCl = 1:5. Резултати добијени методама XRPD, FTIR, SEM/ЕDS и ВЕТ је утврђено следеће: да се активирани бентонитни прах састоји од монтморилонита и нонтронита, да је у њему повећан удио оксида SiO2, смањен удио оксида Al2O3 и Fe2O3, тe потпуно уклоњен CaO, да је добијен активирани бентонитни прах ca знатно већом специфичном површином (316,28 m2/g) и адсорпционим капацитетом (180 cm3/g), мањих димензија честица, те мање запремине и површине микропора Бијељење репичиног уља извршено је активираним бентонитним прахом и комерцијалном земљом за бијељење при слиједећим параметрима: температура бијељења 95С, вријеме 30 минута, удио средства за бијељење 0,2 % m/m, 1 % m/m, 2 % m/m и 3 % m/m. Репичином уљу прије и послије бијељења одређен је садржај сапуна, пероксидни број, боја и масно киселински састав (GC), садржај слободних масних киселина, те губитак репичиног уља. Резултати анализа су показали: у бијељењом репичином уљу нема сапуна, дошло је до смањења пероксидног броја, промјена боје је већа примјеном веће количине активираног бентонитног праха, долази до незнатне промјене масно киселинског састава, а ефекти бијељења активрианим бентонитним прахом су слични или већи од ефеката комерцијалне земље за бијељење.

Кључне речи:
бијељење, боја, губици уља, масно киселински састав (GC), пероксидни број, репичино уље, садржај сапуна, хлороводоничном киселином активирани бентонит,

Тематска област:
СИМПОЗИЈУМ А - Наука материје, кондензоване материје и физикa чврстог стања

Датум пријаве сажетка:
01.08.2022.

Конференцијa:
Contemporary Materials 2022 - Savremeni materijali